У смислу индустријског разумевања, не-тканина није појединачни материјал, већ заједнички термин за низ производних процеса. Ове тканине се могу категорисати према сировинама од влакана-као што су полиестер, полипропилен или вискоза- или по методи везивања, укључујући варијанте спунлејс, термички-и хемијски-везане.
Различити производни процеси одређују коначна својства материјала: на пример, неткани материјали од спунлејса су мекани на додир и веома упијају, што их чини идеалним за производе за чишћење за једнократну употребу и медицинске завоје; напротив, термички-неткани-неткани материјали нуде већу чврстоћу и глатку површину, што их чини погодним за материјале за паковање и геотекстил. Сходно томе, када бирају не-производе, корисници треба да узму у обзир специфичан производни процес и састав влакана уместо да једноставно третирају „не-неткане производе као генеричку, недиференцирану категорију.
